aktuenli projekti
Permakultura naša avantura ~ Projekat u seoskoj školi
Sredinom maja 2024. održali smo radionice “Permakultura, naša avantura” u Osnovnoj školi Jovan Šerbanović, Ranovac, uz podršku Rekontrukcija ženski fond.
Radionice su bile pravo osveženje za sve nas koji smo ih osmislili, kao i za decu i nastavnike. Provodili smo vreme na otvorenom, u prirodi, učestvujući u raznovrsnim permakulturnim aktivnostima. Deca su imala priliku da se povežu sa prirodom i sa svojim drugarima iz škole na potpuno novi način.
Svaki dan smo imali dve grupe učenika – mlađu i stariju. Pridružili su nam se i učenici iz podružnih odeljenja, čime je ukupan broj dece koja su prošla kroz radionice premašio stotinu.
Sticali smo nova znanja dok smo se istovremeno i zabavljali. Gledali smo kako deca otkrivaju svet oko sebe s radošću i znatiželjom, kako sade biljke, grade male ekosisteme i uče o održivom životu. Te zajedničke trenutke provodili smo u smehu, razgovoru i istraživanju. Bilo je divno videti kako su se svi uključili sa entuzijazmom i kako su se stvarale nove prijateljske veze. Bilo je inspirativno biti deo ovakvog iskustva koje nas je sve obogatilo na mnogo načina.
Prvi dan smo započeli kratkim uvodom u permakulturu, gde smo deci predstavili etiku, osnovne principe i ciljeve permakulture. Razgovarali smo o tome šta to permakultura nudi i prikazali primere kako se primenjuje u različitim okruženjima. Posebno smo ih uveli u permakulturni dizajn, objašnjavajući kako se planira i oblikuje održivi ekosistem. Takođe smo razgovarali o problemima i izazovima sa kojima se čovečanstvo suočava, kao što su klimatske promene, zagađenje i neodrživa potrošnja resursa, i kako permakultura može pomoći u rešavanju tih problema.
Na početku drugog dana smo na obodu školskog dvorišta najpre posmatrali biljnu zajednice kakvu nam nudi šuma, i onu koja pod uticajem ljudskog faktora sada postoji u dvorištu škole. Imali smo savršen primer gde vidimo razlike i promatramo koje to biljke rastu jedne uz druge i kako one prave svoju zajednicu. Vodeći se onim što nam je priroda pokazala, podelili smo se u po grupama i svaka grupa je imala za zadatak da osmisli zajednicu biljaka koju bismo posadili u školskom dvorištu. Nakon crtanja istoga, usledile su prezentacije dizajna svojih vrtova uz dodatna pojašnjenja zašto su se baš određene biljke našle u nekoj od zajednica. Radeći u timovima mogli smo da vidimo kako su se deca međusobno podržavala i kako su se osetili važnima u ovakvoj vrstoj aktivnosti gde sada oni odlučuju šta će to saditi u njihovom školskom dvorištu i zbog čega.
Trećeg dana smo teoriju sa prethodnog dana pretvorili u praksu i oko drveća koja su već posađena u dvorištu sloj po sloj pravili svoju biljnu zajednicu. Deca su bila posebno ushićena nakon što je Ruža objasnila šta nam je od materijala potrebno i koja će grupa šta raditi. Jedni su se razleteli da donesu slamu koju su sačuvali kada su onomad kosili travu, drugi su donosili zemlju, jedna grupa je otišla po stare crepove koji su čučali na nekom kraju dvorišta, a jedna grupa je cepkala kartonske kutije na manje delove pripremajući ga za postavku oko drveta.
Najbrži je pak stigao do česme, pa je isčekivao znak da pusti vodu kako bismo započeli rad. Bilo je i dece kojima se nije učestvovalo u ovoj aktivnosti, pa se Marina dosetila da im predloži aktivnost kojom bi se oni radije tada bavili – crtanjem. Elem, svi smo delovali kao tim, iako smo radili različite stvari, i kada je grupa koja je uposlila ručice stavljala sloj po sloj prikupljenog materijala, nekoliko dece je trknulo po sadnice i semena (roditelji i deca su neke sadnice doneli, a neke smo kupili u lokalnim cvećarama gde smo zatekli velikodušne ljude koju su predlagali da nam i daruju bez da platimo).
Posejali smo grašak, pasulj, neven, dragoljuba (cveće koje je bilo posebna atrakcija zbog imena :)), i posadili bosiljak, smilje, ruzmarin… Nakon što smo dizajn od prethodnog dana pretvorili u realnost i napravili naš vrt, oprali smo ručice i vratili materijale na svoja mesta. Sada pratimo biljčice kako rastu, povremeno zalivamo i podsećamo se kako u stvarnosti izgleda Briga o Zemlji, Briga o Ljudima i Pravedna raspodela.
Četvrtog dana sačekala nas je vest da je Marina (V razred) ugledajući se na primer biljnog vrta koji smo juče napravili, napravila svoj vrt kod kuće. Započeli smo dan pričom o kompostu, a uz priču smo podeljeni u timove u svoje kantice stavljali sloj po sloj kompostnog materijala (grančice od drveća, piljevina, ostaci svežeg voća i povrća koje su deca prikupila i donela od svojih kuća). Nakon toga smo iz malih kantica preručili kompost u veliki komposter koji je napravljen uz ogromnu pomoć i podršku Ljutice (domara). Onda smo se podelili u tri grupe. Jedna grupa je pravila loptice od zemlje i semena i zamišljajući da pravimo kolače, stavljali smo kuglice na table čekajući da se osuše.
Cilj ovih kuglica je da završe tamo gde nema rastinja i da se možda neko iznenadi kada ugleda baš našeg Dragoljuba 🙂 Druga grupa je dodavala sadnice biljaka u vrtove od juče, a treća se bavila pravljenjem plakata za uputstvo korišćenja komposta (šta se kompostira a šta ne). Po ko zna koji put smo se uverili kako zajedničke praktične aktivnosti ujedinjuju decu i daju im priliku da se kroz igru i rad povežu.
Petog dana smo polako zatvarali naše druženje. Podsetili smo se šta smo to sve radili proteklih dana, šta smo naučili, šta im se posebno svidelo a šta ne. Utisci koji su se najviše ponavljali su da im je žao što se radionica privodi kraju i da bi želeli da dođemo opet uskoro. Na proslavici su nam se pridružili i roditelji i iskoristili smo priliku da se zahvalimo svima koji su bili deo projekta – direktorka, nastavnici i učitelji, deca, roditelji, domar, a najviše deci koja su nama podarila svoju znatiželju, motivisanost, kreativnost, spontanost, skromnost. Lana (VI razred) je recitovala pesmicu koju je sama napisala “Permakultura, naša avantura”, gde je iznela svoje emocije i zahvalnost. Igrao se i foklor, a nakon što smo svi zajedno zaigrali, Ruža je veoma znatiželjnim roditeljima predstavila šta smo to mi sve radili ovih dana. Približila im je ideju kompostiranja i ukazala im na koji način svoju praksu pravljenja stajskog đubriva mogu da unaprede.
Završili smo ovu avanturu podelom diploma, zagrljajima, muzikom i smehom. Ovo iskustvo nas je definitivno ohrabrilo i ukazalo na to koliko je tema permakulture dobrodošla u školama i koliko su je deca željna. Nastavljamo sa ovim projektom ali u sledećem ciklusu fokus stavljamo na nastavnike jer vidimo veliku potrebu za tim. Pratite nas i vidimo se na nekoj od sledećih radionica!
Kao rezultat ovog projekta, napravili smo Priručnik za nastavnike i druge edukatore u radu sa decom osnovnoškolskog uzrasta . Ovaj priručnik u sebi sadrži uvod u permakulturu, preporuke za podučavanje permakulturnih principa i etika i konkretne aktivnosti, zajedno sa ciljevima i ishodima učenja kako bi nastavnicima bilo lakše da planiraju aktivnosti. Preuzimite ga, pročitajte i slobodno nam pišite vaša iskustva implementacije nekih od ovih lekcija.
